Dobar tekst, mada možda sa malo previše "teoretisanja" i komplikovanja. Srbija više nema svoj suverenitet i "suverenizam" je legitiman i neophodan pokret da se suverenitet pokuša povratiti.

Gosn Kovačev njim samim: "Do jeseni 2014. godine je desni centar u Srbiji razlikovao vlast pravne države od faktički zloupotrebljenih državnih ustanova u cilju globalističke svemoći, a stanje zloupotrebe i povrede prava i državne vlasti dosledno razlikovao od faktičkog stanja. Mnogo opasnija posledica tog procesa je pad poverenja javnosti u suverenost R. Srbije kao pravne države i u načelo vladavine prava. Odbacivanjem poverenja u suverenost vlastite zemlje radi jedne političke poštapalice, desni centar se odrekao sopstvene političke supstance radi političkog manirizma." Neka mi gosn Kovačev i njegovi istomišljenici (pored Miloša Jovanovića, javio se i gosn Proroković, na istu ili srodne teme) OBJASNE kako je to tako "JASNA politika političke neutralnosti Srbije", za koju se zalagao DOTADANjI DSS, dovela do toga da DSS bude ISPOD CENZUSA 2014, a da "nejasna i teorijski nekoherentna politika suverenizma" tu istu DSS UVEDE u Parlament Srbije 2016!? Zanimljivost koja zahteva DUBLjE objašnjenje!?

Ta terminološka zavrzlama nije smišljena samo da bi se podržao evropski tend ili (kao što kaže Samardžić) oportuno prihvatile evropske integracije već i zbog toga da bi se prikrila izdaja. Ako nismo suvereni, ako smo slobodu izgubili, onda smo i prisiljeni da neke stvari prihvatimo protivno našoj volji i ne snosimo odgovornost za postupke. Ako smo suvereni onda i odlučujemo samostalno i snosimo odgovrnost.
Pojam smisšljen da se ne bi odgovaralo za izdaju države i da bi se prikrila razna nepočinstva vlasti.

Ma, kakav suverenitet/suverenizam... prazno teoretisanje i mlaćenje prazne slame! Male države, čak i bogate i razvijene uopšte ne mogu biti suverene. Mala, slaba, nerazvijena Srbija nikada nije bila stvarno suverena – u XIX veku je bila (1830 – 1878) – makar i formalno pod suverenitetom Otomanske imperije. Od tada do 1903 g., mada formalno suverena, bila je suštinski protektorat Austrougarske imperije – a od 1903 – 1917 Ruske Imperije. Od 1918-1939 tu ulogu za Kraljevinu SHS/Jugoslaviju je držala Francuska, a posle toga do 1941 g. Britanija, koja je pokušaj kneza Pavla da “suvereno“ izabere novog protektora – Nemačku, kaznila državnim udarom. Posle nemačke okupacije i građanskog rata – novi protektor je bio SSSR – a posle 1948 g. to preotima SAD – do pada Berlinskog zida. Posle toga – smutno vreme raspada, i od 2001 g. – ponovo SAD (preko Brisela/Berlina). Drugosrbijanci se bore za dalje produbljavanje toga, a Prvosrbijanci (rusofili) da tu ulogu preuzme Rusija – to vam je sva “mudrost“.

Šta još neće da se smisli da bi se opravdao oportunizam.

Interesantno je analizirati koje su posledice mondijalizacije na savremeno drustvo. Iako je Amerika pokrenula tu ideologiju da bi dominirala svetom, posledice se najvise osecaju bas u toj zemlji i uopste na zapadu. Zapravo, porodice su razbijene, natalitet opada, odnosi medju ljudima unisteni, nestalo je poverenje u elitu, zbog delokalizacija kompanija nezaposlenost porasla, politikom vladaju prevaranti i izdajnici, nepotizam dominira u svim institucijama, povecane su socijalne nejednakosti, konflikti itd. Posto muslimanske zemlje nisu prihvatile mondijalizaciju, neke od tih zemalja su potpuno razorene i unistene. Kina je najvise profitirala mondijalizaciji ali ta zemlja se uopste ne pridrzava pravilima mondijalizacije. Interesantno da je ideologija mondijalizacije dosta dobro prosla u slovenskim zemljama. Da bi razumeli o cemu pricam, bolje cete proci ako se ozenite nekom muslimankom ili Kineskinjom nego Srpkinjom ili Ruskinjom, mada, ima i izuzetaka...

"Mondijalizacija" je francuski termin za engleski izraz "globalizacija". Kod nas je uobičajeno "globalizacija". U svakom slučaju treba koristiti ili jedan ili drugi izraz.
"Delokalizacija" je isto francuski termin za engleski "relokacija" ili ređe "ofšoring".
Kod nas bi bilo ispravno reći ili "delokacija" ili "izmeštanje".

Kogod misli svojom glavom on je naravno zlonameran. Tako je bilo i u vreme komunizma. Izgleda se niš suštinski promenilo nije, osim što sada ne teraju na Goli otok, već imaju perfidnije metode obračuna sa politički nekorektnim elementima u narodu. Velika većina komentatora uopšten nije u partiji, to je glavni problem nadobudnih, inače bi se oni obračunali sa tim elementima po sektaškoj logici - kakva šteta!

Zahvaljujem Dušanu Kovačevu za izvanredan,za mene,tekst"Suvere
nizam umesto suverenosti"kao i svim komentatorima koji su ga
propratili,zato što su mi pomogli da shvatim šta se sve dešava
lo u DSS,i šire,jer sam se još od odlaska Koštunice pitao o če
mu se tu zapravo radi.
Nemam sada vremena ali ću u narednih nedelju dana da napravim
jedan tekst o ovome i poslaću ga NSPM-u(možda će i da ga obja-
ve).Pozdrav svima.

Kakav god tekst da neko napiše, a dovoljno je već napisano na tu temu, sve će zavisiti uvek od toga da li ga piše neko iz izvornog DSS-a i iz koje struje, ili neko iz Dveri. I sve se na kraju svodi na demagogiju i manipulaciju.

Tekst "Suvrenizam protiv suverenosti" je na sajt NSPM prenet sa sajta Fonda strateške kulture. Da bi bio čitljiv na internetu, u njemu sam objavio samo bitne činjenice. Materijala je mnogo više. Na žalost, prilikom prenosa teksta na NSPM, uputnice su pobrkane. Suverenitet sam pominjao samo u najnužnijom meri, tj. onoliko koliko su pojedini autori bili skloni da poistovete suverenitet sa faktičkom samostalnošću odlučivanja. Suverenitet je pre svega pravni pojam, davno izgrađen i jasan.